
Када помислимо на бесплатне алтернативе за Windows, прво што нам падне на памет је Linux. Међутим, постоји блиски рођак, можда мање познат широј јавности, али фундаменталан за рачунарство, назван BSD. Ове BSD дистрибуције нису једноставне копије; већ представљају филозофију развоја и техничко наслеђе које датира још од зоре модерних оперативних система.
Да бисмо разумели шта се овде дешава, важно је знати да BSD није један систем, већ породица пројеката заснованих на оригиналном UNIX коду. Иако тренутно имају веома скроман удео на тржишту персоналних рачунара, њихов утицај је огроман, јер су присутни готово свуда , од врхунских сервера до језгра неких од најпопуларнијих уређаја на планети.
Порекло свега: Наслеђе Берклија
Све је почело седамдесетих година прошлог века у Беловим лабораторијама компаније AT&T, где је настао UNIX. У то време, компанији је било забрањено да продаје софтвер због правних проблема, па су лиценцирали код универзитетима. Универзитет Калифорније у Берклију се бацио на посао и почео да унапређује оригинални систем за сопствена истраживања. Бил Џој, бриљантан студент, био је тај који је почео да пакује ова побољшања у оно што је постало познато као Берклијева дистрибуција софтвера.
Временом, однос са AT&T је постао затегнут, што је кулминирало прилично апсурдном правном битком око комерцијалних питања. То је приморало Беркли да креира верзију која се није ослањала на власнички код, што је резултирало фондацијом за слободни софтвер која је донела револуционарне иновације, као што је TCP/IP пакет протокола који омогућава да интернет функционише онако како га данас познајемо.

BSD наспрам GNU/Linux-а: Нису исти
Многи људи мешају ова два света јер су оба заснована на Јуниксу и користе терминал, али имају значајне разлике. Најочигледнија је модел развоја. У свету Линукса, језгро је једно, а кориснички алати (као они у ГНУ-у) су друго; дистрибутер их једноставно спаја. Насупрот томе, у БСД-у, развојни тим управља и језгром и основним услужним програмима као координисаном целином.
Затим, ту је и питање лиценцирања. Док Линукс користи GPL, што захтева дељење побољшања ако се софтвер дистрибуира, BSD лиценца је много отворенија и дозвољенија . У основи, она вам омогућава да радите скоро све што желите са кодом, чак и да га затворите и продате. Зато су компаније попут Епла и Мајкрософта биле у могућности да интегришу делове BSD-а у своје производе без потребе да откривају своје пословне тајне.
Што се тиче свакодневне употребе, Линукс има много ширу хардверску подршку. Инсталирање БСД-а на модерни лаптоп може бити главобоља, јер понекад недостају критични драјвери или системско суспендовање не ради. Али заузврат, они нуде стабилност и структурну конзистентност што их чини веома погодним за серверска окружења.
Најрелевантније дистрибуције
Ако сте радознали и желите да испробате један, постоји неколико опција у зависности од тога шта тражите:
- УникТо је звезда групе и најпопуларнији. Фокусиран је на високе перформансе и омиљен је за подешавање веб сервера или складиштења. Толико је робустан да је послужио као основа за оперативни систем PlayStation 4.
- НетБСДЊихова опсесија је преносивост. Њихов мото „Наравно да покреће NetBSD“ није шала; заправо су успели да га покрену. скоро свака архитектураод старих процесора до НАСА-иних свемирских мисија.
- ОпенБСДБезбедност је овде најважнија. Код се пажљиво прегледа како би се елиминисале све рањивости, а инсталирају се само најнужније услуге како би се смањио ризик. То је идеалан алат за изградњу непробојних заштитних зидова (фајервола).
- ДрагонФли БСДФорк FreeBSD-а који је одлучио да крене својим путем, оптимизујући управљање вишеструким процесорима и креирајући сопствени фајл систем под називом HAMMER.
- GhostBSD и NomadBSDОво су опције које су једноставније за коришћење. GhostBSD има за циљ да олакша ствари корисницима десктоп рачунара, док је NomadBSD дизајниран за... покретање са УСБ-а без додиривања чврстог диска.
Остали деривати и занимљивости
Фасцинантно је видети како је BSD код пронашао свој пут до комерцијалних производа. Најјаснији пример је Apple-ов macOS, чије је Darwin језгро директан потомак BSD-а. Такође налазимо имплементације у рутерима различитих произвођача и у Windows мрежном стеку. Постоје још специфичнији пројекти попут pfSense и OPNsense , који су у суштини FreeBSD подешени да делују као моћни заштитни зидови и рутери.
На нивоу напредних корисника, постоје опције попут MidnightBSD које покушавају да пруже искуство слично Линуксу, укључујући окружења попут Xfce-а која вам помажу у навигацији кроз систем. Упркос њиховом занемарљивом тржишном уделу (мање од 0,5% на тржишту десктоп рачунара), они одржавају веома активну заједницу која даје приоритет техничкој стабилности у односу на политички активизам везан за лиценце.
BSD породица оперативних система представља равнотежу између моћи UNIX-а и слободе отвореног кода, а одликује се својим константним развојем и правном дозвољеношћу. Иако нису идеална замена за просечног корисника због хардверских ограничења, они остају основни стубови глобалне дигиталне инфраструктуре и ненадмашна опција за оне који траже екстремну безбедност или потпуну контролу над својим сервером.




